Prvi zajednički stan Igora i Jelene nalazio se kod Vukovog spomenika.
Bio je mali, ali im je u tom trenutku pružao upravo ono što im je bilo potrebno. U njemu su počeli zajednički život, uređivali ga postepeno i vezali se za prostor koji je obeležio važan period njihovog života.
Posle nekoliko godina, međutim, postalo je jasno da im je potrebno više prostora.
Nisu želeli samo veći stan. Želeli su mesto u kojem mogu da zamisle svoj život i nekoliko godina unapred.
Ovo je njihova priča o prodaji jednog doma, pronalaženju drugog i trenutku kada je sve moralo da se uklopi u veoma kratkom roku.
Prvi zajednički stan
Jelena:
„Naš prvi zajednički stan bio je kod Vuka. Bio je mali, ali nam je u tom trenutku bio baš taman. Tu smo počeli da živimo zajedno, uređivali ga polako i stvarno smo ga voleli. Posle nekoliko godina smo ipak shvatili da nam treba više prostora i da je vreme da tražimo nešto veće.“
Odluka o selidbi nije došla preko noći.
Stan im je odgovarao tokom jedne životne faze, ali su njihove potrebe vremenom počele da se menjaju. Više prostora više nije bilo samo želja, već logičan sledeći korak.
Povratak u poznati kraj
Igor je odrastao u Braće Jerković i oduvek je želeo da se jednog dana vrati u taj deo grada.
Kada su počeli ozbiljno da razgovaraju o preseljenju, taj kraj je prirodno postao početna tačka njihove potrage.
Igor:
„Ja sam odrastao u Braće Jerković i oduvek sam imao želju da se vratim u taj kraj. Kada smo počeli ozbiljno da pričamo o selidbi, predložio sam da prvo gledamo tamo. Jelena je pristala i tako je krenula potraga.“
Ipak, nisu želeli da kupe prvi stan koji je bio veći od njihovog.
Bilo im je važno da nova nekretnina ima dobar raspored, dovoljno prostora i da se nalazi na mestu na kojem mogu da zamisle svakodnevni život.
Jelena:
„Nismo želeli da kupimo veći stan samo zato što je veći. Bilo nam je važno da pronađemo mesto u kom možemo da zamislimo sebe i za nekoliko godina. Zato nismo žurili i nismo hteli da pravimo kompromis samo da bismo se preselili.“
Jedna kupovina zavisila je od druge prodaje
Njihova situacija imala je još jedan važan uslov: novi stan mogli su da kupe tek nakon prodaje postojećeg.
To je značilo da prodaja i kupovina nisu mogle da se vode kao dva potpuno odvojena procesa.
Igor:
„Znali smo da novi stan možemo da kupimo tek kada prodamo naš. Zato nam je bilo važno da te dve stvari neko vodi zajedno, jer jedna bez druge nije mogla da se završi.“
Istovremeno su oboje mnogo radili. Nisu mogli svakodnevno da odgovaraju na pozive, organizuju razgledanja, razgovaraju sa kupcima i paralelno obilaze stanove koje bi možda kupili.
Želeli su da učestvuju u donošenju odluka, ali ne i da ceo proces zavisi od toga koliko tog dana imaju slobodnog vremena.
Jelena:
„Nije bilo realno da sami organizujemo svaki poziv, obilazak i dogovor, a da paralelno tražimo stan. Hteli smo da budemo deo procesa, ali ne i da ceo proces zavisi od toga koliko tog dana imamo vremena.“
Potraga bez nepotrebnog kompromisa
Njihov stan je izašao na tržište, dok su oni nastavili da obilaze nekretnine u Braće Jerković.
Nekoliko stanova bilo je dobro. Imali su neke od karakteristika koje su tražili, ali nijedan nije izazvao osećaj da je potraga završena.
Igor:
„Nekoliko njih je bilo dobro, ali nijedan nije bio onaj zbog kog bismo rekli: ‘Ovo je to.’“
A onda su došli da pogledaju stan koji se izdvojio od prethodnih.
Već tokom prvog obilaska oboje su prepoznali ono što su tražili: više prostora, raspored koji im odgovara i kraj u kojem su želeli da žive.
Jelena:
„Već tokom obilaska smo oboje videli da ima ono što smo tražili — više prostora, raspored koji nam odgovara i kraj u kom smo želeli da živimo.“
Cena je takođe bila realna. Nisu imali osećaj da moraju sebe da ubeđuju da je to dobar izbor ili da prave kompromis koji bi kasnije mogli da zažale.
Igor:
„I cena je bila dobra. Nije delovalo kao stan za koji ćemo morati da se ubeđujemo ili pravimo preveliki kompromis. Prvi put smo stvarno imali osećaj da smo pronašli ono zbog čega smo i krenuli u celu priču.“
Odjednom je postojao rok
Tek nakon obilaska saznali su da vlasnicima novog stana nije odgovarala duga prodajna procedura.
Prodaja je morala da se završi brzo.
Do tog trenutka Igor i Jelena su tražili bez velikog pritiska. Sada su pronašli stan koji nisu želeli da izgube, ali su za njegovu kupovinu najpre morali da završe prodaju svog stana.
Jelena:
„Tek tada smo saznali da se vlasnicima žuri sa prodajom. Nisu mogli dugo da čekaju i odjednom više nije bilo dovoljno da se naš stan proda — bilo je važno da se proda na vreme.“
Igor:
„Tu se sve promenilo. Do tog trenutka smo tražili bez velikog pritiska, a sada smo imali stan koji nismo želeli da izgubimo i vrlo konkretan rok u kom je sve moralo da se uklopi.“
Usklađivanje dve strane i više rokova
U takvoj situaciji nije dovoljno samo pronaći kupca za postojeći stan.
Potrebno je uskladiti:
- kada kupac njihovog stana može da izvrši plaćanje;
- koliko vremena je Igoru i Jeleni potrebno za kupovinu i preseljenje;
- koliko dugo su vlasnici novog stana spremni da čekaju;
- kada se potpisuju ugovori;
- kada se predaju ključevi;
- kako da nijedna strana ne ostane nezaštićena.
Prodaja njihovog stana je ubrzana, razgovori sa zainteresovanim kupcima vođeni su ozbiljno, dok su se paralelno dogovarali uslovi kupovine novog stana.
Jelena:
„Tada nam je najviše značilo što nismo morali sami da smišljamo šta prvo, a šta posle. Prodaja našeg stana je ubrzana, razgovori sa kupcima su vođeni ozbiljno, a paralelno su se dogovarali uslovi za ovaj stan.“
Igor:
„Tu nam je agencija stvarno najviše značila. Agent je uspeo da uskladi obe strane tako da dobijemo tačno onoliko vremena koliko nam je bilo potrebno — i od kupca našeg stana i od vlasnika ovog. Da nije ušao u taj dogovor i povezao sve rokove, nisam siguran da bismo sve lepo završili.“
Umesto da Igor i Jelena zasebno objašnjavaju svoju situaciju kupcima i prodavcima, ceo proces je vođen kao jedna povezana transakcija.
Jelena:
„Najviše nam je značilo što nismo morali sami da jurimo jednu i drugu stranu i svima objašnjavamo koliko nam vremena treba. Sada kada razmislim, sve je moglo da bude mnogo stresnije.“
Dom koji su zaista želeli
Prodaja njihovog prvog zajedničkog stana i kupovina novog doma završene su u rokovima koji su odgovarali svim stranama.
Danas Igor i Jelena žive u stanu koji su želeli, u kraju u koji je Igor dugo želeo da se vrati.
Igor:
„Danas smo u stanu koji smo stvarno želeli, u kraju u koji sam oduvek hteo da se vratim. Najviše nam znači što smo kroz ceo taj prelazak imali nekoga ko je držao stvari pod kontrolom i pomogao da sve legne kako treba.“
Njihova priča pokazuje da prodaja jednog i kupovina drugog stana nisu uvek dva odvojena posla.
Kada jedna transakcija zavisi od druge, najvažnije je da neko razume ceo proces, koordinira sve strane i poveže rokove tako da promena doma ne postane niz nepotrebnih problema.
Nekada najveća vrednost agenta nije samo u tome da pronađe kupca ili stan. Već da učini da se sve dogodi pravim redosledom.
