Prizemlje je praktično, ali može da bude bučnije.
Poslednji sprat ima pogled i više privatnosti, ali odmah otvara pitanje krova, toplote i lifta.
Negde između ostaju spratovi koje kupci često smatraju „najsigurnijim izborom“.
Ali postoji li zaista najbolji sprat za stan?
Ne postoji jedan odgovor koji važi za svaku zgradu i svakog kupca.
Mnogo više zavisi od toga kakva je zgrada, šta se nalazi oko nje i šta je vama važno u svakodnevnom životu.
Da li su srednji spratovi najbolji izbor?
Ako tražite najjednostavniji kompromis između različitih faktora, srednji spratovi su često prvi izbor kupaca.
Niste direktno uz ulicu, ali niste ni potpuno zavisni od poslednjeg sprata i krova.
Obično dobijate više privatnosti i svetla nego na nižim etažama, a u slučaju problema sa liftom nekoliko spratova možda i dalje možete da pređete peške.
Ali ni ovde ne postoji pravilo.
Treći sprat u zgradi okruženoj drugim objektima može imati manje svetla od prvog sprata koji gleda na otvoren park.
Zato broj sprata sam po sebi ne govori dovoljno.
Kakav je stan u prizemlju?
Stan u prizemlju ima jednu očiglednu prednost:
ne zavisite od lifta.
To može biti veoma praktično za starije osobe, porodice sa malom decom, osobe sa smanjenom pokretljivošću ili ljude kojima jednostavno ne odgovara svakodnevno penjanje.
Prizemlje može biti posebno zanimljivo ako stan ima izlaz u dvorište ili neku vrstu privatnog spoljnog prostora.
Ali treba proveriti nekoliko stvari.
Koliko su prozori izloženi prolaznicima?
Da li je stan direktno uz ulicu?
Koliko ima prirodnog svetla?
Postoji li vlaga?
Kakav je osećaj privatnosti?
Da li se ispod ili pored stana nalaze zajedničke prostorije?
Dobar stan u prizemlju može biti odlična kupovina.
Loše prizemlje može vam svakog dana pokazivati zašto je bilo jeftinije.
A prvi sprat?
Prvi sprat kupci često automatski stavljaju u isti koš sa prizemljem, ali razlika može biti velika.
Već ste odvojeni od nivoa ulice, a opet ste dovoljno nisko da lift nije presudan.
U starijoj zgradi bez lifta prvi ili drugi sprat mogu biti vrlo poželjni upravo zbog toga.
Ali proverite šta se nalazi ispod stana.
Ako je ispod lokal, restoran, kafić ili poslovni prostor, pitanje buke, mirisa ili radnog vremena može biti važnije od samog sprata.
Drugim rečima:
prvi sprat iznad mirnog ulaza i prvi sprat iznad prometnog lokala nisu ista stvar.
Šta dobijate na višim spratovima?
Kako se penjete više, često dobijate ono što kupci veoma cene:
više svetla, manje direktne ulične buke, više privatnosti i potencijalno bolji pogled.
Ali mnogo zavisi od okruženja.
Ako sa šestog sprata gledate direktno u zgradu udaljenu deset metara, činjenica da ste visoko ne znači automatski da imate dobar pogled ili dovoljno svetla.
Ako je ispred vas park, reka ili otvoren deo grada, razlika može biti ogromna.
Zato kod viših spratova ne gledajte samo broj.
Stanite pored prozora i pogledajte šta se stvarno nalazi ispred vas.
Koliko je lift važan?
Mnogo više nego što deluje tokom jednog obilaska.
Stan na petom spratu sa dobrim, pouzdanim liftom i stan na petom spratu bez lifta nisu praktično ista nekretnina.
Čak i ako vam danas nije problem da se popnete pet spratova, razmislite o:
- svakodnevnim kesama;
- maloj deci;
- kolicima;
- selidbi;
- starijim članovima porodice;
- budućim kupcima ako jednog dana budete prodavali stan.
U zgradama bez lifta sprat može imati mnogo veći uticaj na izbor nego u modernoj zgradi sa dva lifta.
Da li je poslednji sprat loš izbor?
Ne.
Ovo je jedna od najčešćih predrasuda na tržištu.
Poslednji sprat može biti jedan od najboljih stanova u zgradi.
Može imati više svetla, manje prolaznika ispred vrata, bolji pogled, više privatnosti i — ono što je mnogima posebno važno — nikoga iznad vas.
Ali poslednji sprat zahteva jednu dodatnu proveru:
šta se nalazi iznad stana i u kakvom je stanju krov?
Kod starijih zgrada proverite da li je bilo problema sa prokišnjavanjem i kada je krov poslednji put sređivan.
Treba razmišljati i o temperaturi leti, posebno ako je izolacija loša.
U dobro izgrađenoj novijoj zgradi ti problemi mogu biti gotovo neprimetni.
Zato etiketa „poslednji sprat“ sama po sebi ne govori da li je stan dobar ili loš.
Da li viši sprat znači više svetla?
Često da, ali ne uvek.
Prirodno svetlo zavisi i od:
orijentacije stana, veličine prozora, okolnih zgrada, širine ulice, drveća i rasporeda prostorija.
Stan na drugom spratu okrenut ka jugu i otvorenom dvorištu može biti mnogo svetliji od stana na sedmom spratu kojem druga zgrada zaklanja sunce.
Zato ćemo posebno obraditi temu orijentacije stana — sever, jug, istok ili zapad, jer zajedno sa spratom veoma utiče na osećaj prostora.
A buka?
Ovde važi slično pravilo.
Viši sprat vas obično udaljava od direktnih zvukova prolaznika, ulaza, automobila i kafića.
Ali buka u gradu ne nestaje magično sa svakim spratom.
Prometna saobraćajnica može da se čuje i veoma visoko.
Sa druge strane, stan na prvom spratu okrenut prema tihom unutrašnjem dvorištu može biti gotovo potpuno miran.
Zato tokom obilaska otvorite prozor.
To je vrlo jednostavna provera koju kupci često zaborave.
Privatnost se takođe menja sa spratom
Na nižim spratovima često imate više kontakta sa ulicom.
Ljudi mogu da prolaze neposredno pored vaših prozora, posebno u prizemlju i na niskom prvom spratu.
Na višim etažama toga uglavnom nema.
To može biti važno ako želite velike prozore, otvorene zavese i više osećaja privatnosti.
Ali opet, pogledajte šta se nalazi preko puta.
Peti sprat nije mnogo privatan ako se na istoj visini nalazi terasa susedne zgrade udaljena svega nekoliko metara.
Koji sprat je najbolji za porodicu sa malom decom?
Tu nema univerzalnog odgovora.
Niži sprat može biti praktičniji zbog kolica, dece i jednostavnijeg ulaska i izlaska.
Viši sprat može imati manje ulične buke i više svetla.
Ako zgrada ima pouzdan lift, veliki deo praktične prednosti nižih spratova nestaje.
Ako lift ne postoji, situacija se potpuno menja.
Zato bih kod porodice pre gledao zgradu kao sistem nego samo broj sprata.
Koji sprat je najbolji za starije osobe?
Prizemlje ili niži spratovi mogu biti praktičniji, naročito u starijim zgradama.
Ali u zgradi sa dobrim liftom i ravnim pristupom ulazu, stan na šestom spratu može biti praktičniji od prvog sprata u zgradi do čijeg lifta morate da savladate deset stepenika.
Zato proverite ceo put:
ulica → ulaz → stepenice → lift → stan.
To vam govori više od same oznake sprata u oglasu.
Koji sprat je najbolji za izdavanje?
Ako stan kupujete kao investiciju, treba razmišljati i o tome koliko će širokom krugu zakupaca odgovarati.
Stan na četvrtom spratu bez lifta može biti potpuno prihvatljiv studentu od 22 godine, a vrlo nepraktičan porodici sa bebom ili starijem zakupcu.
Sa druge strane, prizemlje sa dobrim dvorištem može biti izuzetno atraktivno određenoj grupi ljudi.
Kod investicije je zato zanimljivo pitanje:
ne koji sprat ja volim, već koji sprat neće nepotrebno suziti broj budućih zakupaca ili kupaca.
Da li sprat utiče na cenu stana?
Može da utiče, ali nikada izolovano.
Kupci određene spratove mogu da vrednuju više ili manje u zavisnosti od zgrade, lifta, pogleda, svetla, privatnosti i stanja.
Poslednji sprat sa velikom terasom i pogledom na grad može imati premijum cenu.
Poslednji sprat u loše održavanoj zgradi sa problematičnim krovom može imati potpuno suprotan efekat.
Isto tako, prizemlje sa privatnim dvorištem i prizemlje uz prometnu raskrsnicu nisu ista kategorija.
Zato ne bih koristio pravilo tipa:
„Treći sprat vredi X% više od prvog.“
Nekretnine nisu toliko jednostavne.
Na šta posebno obratiti pažnju na poslednjem spratu?
Ako razmatrate poslednji sprat, proverite:
- krov i istoriju eventualnog prokišnjavanja;
- izolaciju;
- temperaturu leti;
- stanje lifta;
- tehničke prostorije iznad ili pored stana;
- da li postoji terasa i kakav je njen status;
- koliko je stan zaista izložen suncu.
Nemojte unapred odbaciti poslednji sprat.
Samo ga proverite drugačije.
A šta proveriti u prizemlju?
Kod prizemlja bih posebno gledao:
- vlagu;
- privatnost;
- bezbednost prozora i terasa;
- količinu svetla;
- buku sa ulaza i ulice;
- šta se nalazi neposredno ispod ili pored stana;
- status i način korišćenja dvorišta ako postoji.
Posebno je važno ne pretpostaviti da je dvorište koje trenutno koristi vlasnik automatski i pravno pripadajuće stanu.
To treba proveriti u dokumentaciji.
Pa koji je onda najbolji sprat?
Ako moramo da damo opšti odgovor, srednji spratovi u zgradi sa dobrim liftom često predstavljaju najlakši kompromis između pristupačnosti, svetla, privatnosti i udaljenosti od ulice.
Ali to nije pravilo prema kojem treba kupovati stan.
U dobroj zgradi odličan stan može biti i u prizemlju i na poslednjem spratu.
A loš stan može biti na „idealnom“ četvrtom spratu.
Zato bih sprat posmatrao kao samo jedan od faktora zajedno sa:
orijentacijom + pogledom + bukom + liftom + kvalitetom zgrade + stanjem samog stana.
Kako da procenite da li vam konkretan sprat odgovara?
Na obilasku odgovorite sebi na nekoliko jednostavnih pitanja.
Da li imate dovoljno svetla?
Da li vam je buka prihvatljiva kada otvorite prozor?
Šta gledate sa prozora?
Kako biste došli do stana ako lift jedan dan ne radi?
Da li imate dovoljno privatnosti?
Šta se nalazi iznad i ispod vas?
Da li biste na ovom spratu želeli da živite i za pet ili deset godina?
To su mnogo važnija pitanja od traženja magičnog broja sprata.
Zaključak
Ne postoji jedan najbolji sprat za kupovinu stana.
Niži spratovi mogu biti praktičniji.
Srednji spratovi često nude dobar balans.
Viši spratovi mogu doneti više svetla, privatnosti i bolji pogled.
Poslednji sprat može biti odlična nekretnina ako su krov i izolacija dobri.
Prizemlje može biti izuzetno zanimljivo ako ima dobro dvorište, privatnost i dovoljno svetla.
Zato kupac ne treba da kaže:
„Nikad ne kupujem prizemlje.“
ili:
„Tražim isključivo između trećeg i petog.“
Mnogo je korisnije pogledati kako se konkretan stan ponaša na konkretnom spratu u konkretnoj zgradi.
U Urbanom agentu upravo tako gledamo nekretnine: ne kroz jednu stavku iz oglasa, već kroz to šta taj stan znači za svakodnevni život i koliko će imati smisla kada jednog dana ponovo dođe na tržište.
